Nikola Grbić na finalu LŠ kao gledalac: Razočaran sam sa krajem sezone, zamišljao sam nas ovde

(Od izveštača Mozzart Sport iz Ljubljane)

Reka emocija slivala se niz dvoranu u Veroni 1. maja prethodne godine. Nikola Grbić je postao prvi srpski trener koji je osvojio Ligu šampiona, a to je uspeo da uradi sa poljskom Zaksom koja nije bila među glavnim favoritima. Pad na kolena, zagrljaji, suze – svega je bilo na kraju finalne utakmice. Te slike su ostale svim akterima urezane u pamćenje.

Godinu i dvadesetak dana kasnije Nikola je ponovo bio na finalu najjačeg klupskog evropskog takmičenja, ovog puta kao gledalaca. Njegov bivši tim je odbranio tron i to maksimalnim trijumfom protiv Trentina, koji je prethodno u polufinalu bio koban po Grbićevu Peruđu.

„Nije bilo lepo finale. Zaksa je apsolutno zasluženo pobedila jer je igrala mnogo bolju odbojku i mnogo bolje primala servis, servirala, imala kontinuitet u napadu. Nema mnogo za čime Trento da žali, jer objektivno nijednog momenta nisu ušli u utakmicu. Čak i onaj treći set kad su igrali poen za poen, kad su imali šansu da povedu i završe, pravili su greške koje nisu bile za taj trenutak. Videlo se da nisu bili lucidni, da im fali energije, da nisu bili ni blizu onog nivoa, koji ih je doveo do ovde. Da su protiv nas igrali ovako, ne bi nam uzeli set“, iznosi Nikola Grbić još sveže utiske posle finala. „Ali, dobro, mislim da su tada u to vreme zasluženo igrali dobro i pobedili. A večeras ne znam šta je uticalo na ovakav performans, da li to što dugo nisu igrali utakmice, pa im je falilo ritma“.

Trentino je u polufinalu izbacio Peruđu posle igranja zlatnog seta... Nakon toga je Nikolin tim poražen i u prvenstvu Italije, samo na sledećem koraku – u finalu protiv Lubea.

„Ja sam i dalje toliko razočaran sa našim krajem sezone. Baš sam sa prijateljem pričao, gledam utakmicu i potpuno mi je svejedno, a igra moja ekipa od prošle godine i Trentino koji je mene izbacio. Da sam hteo - bilo bi navijam za ove zbog ovoga ili za druge zbog onoga...“.

Zaksa odbranila evropski tron, Lisinac i Podraščanin ostali bez trofeja

Zaksa je promenila neke igrače i trenera, ali je ponovo došla do istog uspeha. Za ovakav rezultat idu zasluge i na račun Grbića...

„Da se razumemo, ja sam bio primoran da napravim ekipu maltene u decembru. Tako da sam sve ove igrače ja doveo i selektirao. U Poljskoj sklapanje tima kreće mnogo ranije, obično u novembru prave ekipu za narednu sezonu. I bilo mi je krivo veoma, jer je ispalo da su ti neki igrači došli zbog mene, a da sam onda ja rekao – ćao, odoh. U tom smislu mi je krivo jer smo započeli neki projekat sa tom ekipom, sa tim igračima, imali neki odnos, postavili sistem. Ja sam zaista počeo da ubiram plodove mog rada tokom druge godine u Zaksi. Treća godina bi onda bila nadogradnja nečega, da polako jedan igrač se skloni, dođe drugi, postoji kontinuitet. S te strane mi je mnogo drago zbog njih. Sa druge strane mi je krivo, jer nisam bio tu ja, da to doživim ponovo“.

Uporedio je Zaksin put do trona sa njim i sada bez njega.

„Prošle sezone smo igrali protiv dve najjače ekipe u punom sastavu – Ćivitanove i Kazanja. A ove godine su oni kao prvo rizikovali da se ne kvalifikuju, da ne izađu iz grupe, ali su imali sreće jer je Lube bio desetkovan, falilo im je igrača. E onda su preskočili četvrtfinale protiv Dinama iz Moskve, koje je ozbiljna ekipa. Pitanje je šta bi se onda desilo... Možda mi ne bismo prošli Sankt Peterburg, ja ne znam, ali Dinamo Moskva je osvojilo prvenstvo. To znači da su vrhunska ekipa. Onda su igrali polufinale protiv Jastrežebskog, kada su četvorica protivničkih igrača imala kovid. Znači desetkovani su bili, odvalili su ih prvu utakmicu u gostima, da oni nisu videli loptu. Tako da njihov put ove godine do finala je bio mnogo prohodniji i lakši. Ali, to ne umanjuje pobedu jer su se pojavili i bili su u najvažnijem momentu najbolji. Zasluženo su trijumfovali“.

Grbić ne može da prežali što je Peruđa stala pre nego što je bilo planirano...

„Svi smo se nadali da ćemo mi biti ovde. Ne kažem da bismo mi pobedili, ali... Drago mi je zbog Zakse, sve super, ali nekako ne mogu da se radujem, jer sam nas video ovde. Ali, to je sport“.

Teško je tačno odgovoriti šta je nedostajalo da Vilfredo Leon i drugari zaigraju Superfinale u „Stožicama“.

„Trentino da je igrao ovako, ne bi nam uzeo set. Međutim, oni su tada u tom momentu odigrali najbolje moguće, na dve utakmice protiv nas bili su kao sat. Nije bila problem taktika, mi u nekim situacijama nismo bili na nivou, ali upravo zato što su oni bili vrhunski. Stavili su nas u problem, zasluženo su pobedili. Posle toga su još 15-20 dana igrali dobro, a onda izgubili od Lubea polufinale, kada je delovalo kao da je neko iskuljučio struju. Imali su maltene kraj sezone gori od nas“.

Vakif novi šampion Evrope – pet trofeja u pet takmičenja ove sezone! Koneljano i Egonu bačeni na kolena

Grbić se posle završenih klupskih obaveza, okrenuo reprezentaciji. Od ovog leta sedeće na klupi odbojkaša Poljske...

„Počinje nova avantura, nova energija, probao sam malo da promenim stvari u odnosu na ono kako je bilo ranije. Da dam malo šansu nekim igračima koji su mlađi... Imaćemo hendikep, dva igrača su povređena, neće biti tu celo leto. Ali, bediš sa onim što imaš“.

Na SP njegova selekcija će braniti titulu osvojenu 2018. godine.

„Ko se toga seća... To su novinarske priče. Domaćini smo, imamo lepu priredbu kod kuće, da ne kažem prednost, jer nekad može da bude i mana. U principu ne moramo mnogo da putujemo, pa će to biti lepo. Radujem se novom izazovu, novim stimulansima, energiji.... Idemo u nove pobede“, podvukao je Grbić.